Kraj marta, početak aprila  pravo je vreme kada je lepo posetiti neki od mnogobrojnih vodopada na Staroj planini i okolini Pirota. Pošto je najavljena kiša i ovog vikenda nije bilo pametno posećivati neke udaljene vodopade pa smo odlučili da dan provedemo u našem živopisnom kanjonu reke Temštice, poznatog još kao "Mali Kolorado". 

Po topljenju snega u kanjonu se pojavljuje mnogo bujičnih vodopada. Idući od sela Temska prema kanjonu prvi na koji nailazimo je vodopad Bigar ispred manastira Sveti Djordje a kilometar dalje od manastira i vodopad u Bukovičkom dolu, udaljenom nekih 50 metara od puta,  sada je  bogatiji vodom za razliku od naše zadnje posete pre par nedelja. Nedaleko od HE Temac   vidljiv najbolje sa puta nalazi se veliki bujični, dok dalje uzvodno zaustavljamo se kako bi uživali u još jednom sjajnom vodopadu ispod mesta zvanog Sadinje a naspram Sokolovice. Naravno, sada i njega  gledamo sa puta, inače smo ga posetili više puta. Doći do njega uz strme litice kanjona nije lako ali je zato biti na takvom mestu i pritom imati lep pogled na okolinu, nešto posebno. 

 Cilj je bio stići do vodenice i onda krenuti nazad jer po kiši nije imalo smisla ići dalje. Pravimo pauzu u vodenici prekrivenoj kamenim pločama koje se skoro i ne vide od debelog sloja suvog lišća i mahovine. Uzvodno sa leve  strane ima još pojata kao i ostaci nekadašnje mlekare. Ovo je atar potopljenog sela Zavoj koji veoma često posećujemo. Posebno je lepo u proleće kada se priroda budi i boji predele u zeleno. Po izlasku na trap nailazi se na pojate. Sa tog mesta pruža se lep  pogled na Midzor i sa druge strane na atar sela Zaskovci. Ali sada nećemo gore zbog kiše. Mokro lišće kliza a posebno kada se ispod njega nadje neka grana, onda se obavezno pada. Tako da treba pažljivo odmeriti svaki korak. Vrlo brzo smo se spustili do mosta,  kad kiša prestaje i nebo nagoveštava razvedravanje.

 Tako da koristimo priliku da još ispunimo dan na svežem vazduhu daleko od virusa, pa se sa suprotne strane penjemo šumskim putem kako bi osmotrili okolinu. Sa suprotne strane sada imamo pogled na Debelodelski dol, naredni Dubravski dol kao i Barsku čuku na kojoj smo bili pre više od mesec dana. Spuštamo se nazad i posećujemo usput Ogorelicu. Na jednoj oštroj krivini nalazi se obročni kameni krst i nekoliko srušenih pojata. Stazica strmo spusta ka Toplodolskoj reci i mestu zvanom Ogorelica. U letnjem periodu posećeno je od strane izletnika, kupača. Osim velikog vira sa manjim vodopadima tu su i jedinstvene "djakuzi" kade kao i veliko crveno glatko kamenje idealno za sunčanje. Leti je reka prilično mala i s kamena na kamen može se ići kroz korito dok je sad zbog padavina slika drugačija. Ovaj iako delimično kišovit dan završavamo uz ručak i kafu na ušću Toplodolske i Visočice. Tamo je od skoro postavljen mobilijar i ozidano mesto za roštilj, tako da se vrlo brzo može doći do ovog mesta i uzivati u lepoti dveju reka koje spajanjem čine reku Temšticu. 

                                                                                                                                                                                                                                              Snežana i Nenad Lazić