Jedno veoma lepo mesto pod imenom Grbnjač kao i vodopad u okolini sela Dojkinci retko je posećeno od strane planinara i ljubitelja prirodnih lepota jer mnogi i ne znaju, a ne postoje markacije. 

Dojkinci, selo na Staroj planini udaljeno oko 38km od Pirota predstavlja centar i polaznu tačku za mnoga sjana mesta, od najposećenije Tupavice, kraške uvale Ponor, vodopada Tri kladenca, Arbinja  do najlepših vrhova na granici sa Bugarskom Tri čuke, Kopren, Vražja glava... Mnogo je još mesta i vodopada skrivenih u divljini Stare, ali uglavnom dostupnih onim najupornijima željnim avanture u netaknute prirode.

Cilj ove akcije bio je vodopad Orlov kamen na Lisevskom potoku, skrivenom ispod stena Orlovo lice u prelepoj šumi smrče, zato ga je izdaleka nemoguće videti. Nalazi se na 1400mnv i visine je oko 20m.

Od sela idemo makadamskim putem u pravcu vodopada Tupavica ali ne zadržavamo se, već idemo dalje prema mestu Rečna poljana i Skripčanovoj česmi. Od nje dalje vrlo brzo sa leve strane je bela kućica a naspram nje metalni most sa žutim rukohvatom.

Prelazimo preko mosta, livadice i penjemo utabanom stazicom koja vodi pored jednog kamenog zida. Po izlasku gore ispred nas je zelena kuća, od nje odmah levo skrećemo i silazimo u Lisevski potok.

Do vodopada se može ići kroz sam potok, po meni najlepše jer postoji još puno manjih kaskada. Druga varijanta je ići putem iznad. Sada zbog ograničenog vremena idemo gore a i plan je bio prvo otići na vidikovac  i mesto Grbnjač a tek onda se spustiti na vodopad. Prelazimo potok s kamena na kamen jer stari mostić odavno je pao. Opet utabana staza kroz šumu vodi gore pravo na šumski put. Odatle kreće jak uspon kroz bukovu, brezovu, zimzelenu šumu. Prolaz izmedju dve ogromne bukve koje u šali zovemo Trijumfalna kapija dokaz je da smo na pravom putu.
Potom stižemo do raskrsnice puteva gde za vodopad treba skrenuti desno a mi nastavljamo pravo ka vrhu. Ovde  već ima zaostalog snega kao i na samom vrhu ali pošto je sunce jako vrlo brzo se topi. Izmedju snega polegla trava iz koje su se probili šafrani koji u proleće prirodu čine jedinstvenom.

Sa kratkim pauzama stigomo najzad na vrh i mesto zvano Grbnjač. Prvi put smo se na njega popeli pre par godina odozdo od vodopada uz strmu liticu i bili oduševljeni mestom kao i  pogledom na okolinu. Naspram nas visoravan Vrtibog, Ravno Bučje kao i Bratkova strana. U daljini iza Vrtiboga naziru se stene Suve planine i Trema kao i levo Greben i Vlaška planina a izmedju njih belakapa Ruj planine dok je iza nas Koprenski plato i levo Stražna čuka.  Konačno odmor i uživanje u prolećnom suncu. Nedaleko od nas su ostaci, zidovi od kamena neke velike gradjevine koja ne znam tačno čemu je služila, da li karaula ili neki objekat za stoku.

Idemo prema litici i  stenama sa kojih se pruža pogled na dolinu Lisevskog potoka i sjajne stoletne smrče u kojima je sakriven vodopad ali osim huka vode njega ne vidimo. Na našu žalost pošto je potrebno vratiti se u dogledno vreme odustajemo od strmog silaska ka vodopadu jer bi zbog zaostalog snega izgubili mnogo vremena. Zato krećemo istim putem nazad. Inače smo vodopad posetili mnogo puta u svim godišnjim dobima a prošle godine i kada je u potpunosti bio okovan ledom.                                                                                                                             

Snežana Nenad Lazić