Naš sugrađanina Gabriel Icić ima 12 godina voli da čita knjige, a veoma je uspešan u pisanju priča. Do sada nam je nekoliko puta slao svoje priče, a danas smo dobili još jednu, veoma zanimljivu. Pročitajte. 

Čarobnjak

Zovem se Gabriel Garsija Ramirez i pomorski sam kapetan u španskoj floti, zvanoj „Nepobediva armada“. Rođen sam u Veneciji 1548. кada је moj otac služio u mletačkoj mornarici. U to vreme je u mogim državama Evrope bila aktuelna legenda o gradu Eldorado. Pričom је, Markiza od Santa Kruza, zapovednika španske flote, prvi zainteresovao mornar Pjer Sato, navodni španski vojnik a zapravo bivši gusar Aurelija Surovog. Do 1585. bilo je više pokušaja ekspedicija na Eldorado.

Igrom slučaja prilikom letovanja u Barseloni  Markiza je primio kralj Filip 2 i tako kroz razgovor  se dogovoriše da pošalju tri ratna broda na granicu današnjeg Brazila i franscuske Gvajane. Mene su postavili za komandanta  ekspedicije. Na svakom brodu je bilo po sto naoružanih vojnika. Polovinu njih su činili oklopljeni konjanici a ostalo pešadija i mornari.

Isplovili smo jako zabrinuti za svoje najbliže. Naime, Španijom je harala opaka  bolest, a koliko smo čuli i celom Evropom. Ličila je na kugu,  ali bila jezivo tajanstvena i smrtonosna. Kralj je naredio vojsci totalni karantin. Bez milosti.

Tokom putovanja smo se sukobili i potopili  jednu englesku galiju zbog koje smo izgubili jednu našu fregatu. Takođe nas je zadesila strašna oluja koja je potopila jednu našu galiju i oštetila drugu. Na kopno  se iskrcalo malo više od trećine početne ekspedicione ekipe. Prema mapi starog gusara Eldorado se nalazio u džungli u blizini visokog lanca planina.

Sedamnaest grozomornih dana smo preživeli krećući se kroz džunglu. Napadale su nas zveri, insekti, zmije, otrovne biljke, ali i Indijanci niskog rasta, bez ičega na sebi. Smrtonosnim strelicama. Bez  trideset i dvojice  vojnika  konačno smo stigli do ivice džungle i visoke zaravni na kojoj se nalazila čudna kula-tvrđava. Bez jarkova, prvih zidina, sama na čistini. Velika beše njena kapija od tvrdog drveta, gvožđa i zlata. Sa puno nama nepoznatih  simbola.

Kada smo se dovoljno približili, kapija se otvori lagano i propusti jednog visokog čoveka sede kose, u  crnoj odori sa kapuljačom. Njegova mnogobrojna posluga nas je lepo ugostila i zbrinula moje ranjenike. Ja sam s njim ušao u tvrđavu i započeo razgovor.

- Pa, kako Vi branite zemlju?Ne vidim nikakvu vojsku, upitah između ostalog.

- Ja sam vojska, reče i baci neki prah u vazduh koji prekri sunce strašnom olujom i senkama ogromnih opakih zveri.

Neki vojnici počeše da pucaju a neki da beže. Ja ih ubrzo umirih i nastavih razgovor.

-Kako ste to izveli?

- Pomoću mojih slugu, nekih mojih trikova i nekih spravica, odgovori.

- Da li ste vi čarobnjak?- upitah

- Ne, odgovori Veliki Astor. I znam zbog čega ste ovde: tražite zlato Eldorada.

Ja ne znam da li je taj grad, zemlja ili bilo što uopšte postojalo. No, kako sam u životu naučio ovakve ekspedicije puno, puno koštaju. Zato sam spreman, komandante Gabrijele, da vam ustupim zlato velikog plemena Čipča koje je nekada ovde živelo. Njima više ne treba, kao ni meni.

Uzmite koliko možete poneti i vratite se kući.

-Eh, uzdahnuh. Kući. Našu zemlju pustoši strašna bolest nalik kugi.

-Jak kašalj, groznica i visoka temperatura, praćeni upalom pluća i gušenjem, prekide me. Ja vam mogu pripremiti lek.

-Ali, uslov je: ili velika količina leka ili zlato. Birajte, komandante.

- Lek, bez trenutka premišljanja odgovorih.

Posle nekoliko dana on nam je dao nekoliko vreća punih praha i objasnio nam  je kako se koristi. Njegovi ljudi koji su nosili hranu i vodu dopratiše nas do galije. Pomogli su nam u popravci. Nekoliko minuta pre nego da isplovimo iz džunle se pojavi desetine njegovih slugu koji su u vrećama nosili zlato.

-Gospodar vam je poslao ovo zlato, vama je potebnije, reče jedan od njegovih ljudi.

Napuštajući mali zaliv ja se prisetih njegovih reči:

-Garsija, pravi čarobnjaci su nestali pre više hiljada godina!

Kada smo se vratili u Španiju, svi su bili zapanjeni time što smo doneli uspešan lek. I zlato. A mene su unapredili u  komandanta flote. Bolest je kroz par meseci nestala.

Ali ja sam se još dugo pitao šta bi bilo da sam izabrao  zlato?

I koliko je godina zaista imao Veliki Astor?

Gabriel Icić