Mislio sam da tako izgledaju samo skakavci, taj veliki zeleni insekt na zidu naše kuće u ulici Save Kovačevića. Naravno, nikad ih ne diram i ne jurim jer znam da su bezopasni, u smislu da ne mogu da me ujedu, ali u školi sam saznao da kada se prenamnože skakavci budu prava pošast-ostave pustoš u prirodi gde god prođu. Najezda skakavaca-“Godine koje su pojeli skakavci”…

Uzeo sam telefon, slikao bubu i poslao tati na posao.

-Bogomoljka, ženka, odgovorio je.

-Da li je opasna, sms pitanje.

-Za mnoge insekte, ali i za svoje mužjake, sms odgovor.

Da ne smetam više uzeo sam da malo guglam, a uostalom tata uskoro dolazi.

Kada je stigao i prilegao,odmah smo krenuli priču o bogomoljci, koju je i sam video na zidu.Ustvari Leka mu je pokazao.

-Da, prilikom parenja ženka bogomoljke pojede mužjaku glavu, a zatim i preostali deo.

Kako smo obično svi pored njega  kada se vraća sa posla to je čuo i Leka.

-Šta uradi?

-Pa ženka pojede mužjaka. On jeste da je znatno manji, ali priroda je to tako uredila.

I to je bilo dovoljno da moj mlađi brat Leka počne sa iznenađujućim nerviranjem, ljutnjom, besom…

-Priroda nema pojma, počeo je da viče. Prirodo, od mene imaš čistu jedinicu…Pa na šta si mislila, kako će deca da vide tatu…Čista jedinica, glupa prirodo, zločincu…Pijana prirodo, ta deca neće videte oca, kakva je ovo ljubav…

Svi smo pokušavali da mu objasnimo da je ovo verovato jedinstven slučaj, da ćemo proveriti i zašto se on toliko ljuti.

-Pijana prirodo, sve si naopako napravila, nastavljao je Leka, kako to da ona pojede muža, šta želi time da pokaže…kakvog je ukusa, čista jedinica…

-Pa i mi smo priroda, pokušavali smo da ga umirimo.

-Nema to veze, jednostavno sve je naopako napravila…da pojede muža…

-Pa ima i drugih kanibala na planeti, čak i onih kolji jedu ljude, ili kao što su mačke i žabe na primer…

-Ma baš me briga, nije smela da pojede muža.

-To je Hanibal Lektor, insekt i ženka, dobacio sam.

-Kako da ne, ovo je samo glupa bubetina. Idem odmah da je ubijem, šta traži na našoj kući.

-Sine, bogomoljka je korisna jer ubija mnoge bube štetočine, aživi samo godinu dana.

-Još gore, znači i tu godinu mu prepolovi. Jedinica gospođo prirodo.

Nekako smo ipak umirili Leku, a bogomoljka je i sutradan bila na istom mestu.

U vremenu ove glupe Korone ili kako god nazivali tu svinjariju koju su možda isami ljudi “napravili”, u vremenu neobičnih vakcina,  karantina, izolacija i drugih strašnih stvari, ja sam siguran da je moj brat Leka bio u pravu i da  priroda ponekad treba da dobije jedinicu, a ne samo mi obični ljudi.

Na kraju krajeva iz biologije sam saznao da su dinosaurusi postojali oko 200 miliona godina, a mi? Onaj pametni homo, čitam sapiens, ni tek sto-dvesta hiljada  godina, a neka vrsta civilizovanog društva ni deset.

I šta da mislim? Pa ta bogomoljka je postojala iu vreme dinosaurusa, i verovatno je i onda jela svog ljubavnika. Kao što je u redu da smisli hiljade strašnih bolesti za nas ljude…Ili da nas pusti da ovako divljamo planetom. Jednom jedinica, jednom petica, sredine kao da nema.

A možda sve skupa ide u nulu.

Gabriel Icić, 25.avgust 2020.godine