Projekat “Pod okriljem Stare planine”

Grad Pirot

Konkurs za projektno finansiranje medija

Ani press doo Pirot – Portal Plus online

“Pod okriljem Stare planine”

Karta sela podno Stare planine – Gornji Visok

VISOČKA RŽANA

Kada smo planirali Visočku Ržanu, napravili smo plan da , naravno, najpre svratimo u Rsovce, a potom u selo, koje je nekada slovilo za centar ovog dela Stare planine. Iz priča kasnije, a i kada se prodje ovim velikim selom,  vide se zgrade, kao u gradu, tamo je nekada bio pravi opštinski centar, izdavali su se stanovi za učitelje,  činovnike koji su iz Pirota od ponedeljka do petka radili u školi, Pošti, Policiji, ambulanti... Bilo je svega. Visočka Ržana imala je i vojsku, sve je ličilo na Pirot u malom, kako se tada govorilo.

Sa svim tim saznanjima krenuli smo ka ovom selu , mada ruku na srce , skoro isto, ako ne i više vremena proveli smo u ,,predgradju,, Ržane u Rsovcima... Ali o tome u priči o ovom selu.

Najpre, kakav je već postao običaj, pronašli smo neke karakteristike ovog sela. Demografiju takodje. Sve ostalo, kazaće naši sagovornicvi. I ovde se oseća seta, neki čudan mir, opsutelo sve, ruinirano, zub vremena ... Evo nekih podataka!

Visočka Ržana, selo na ušću Jelovičke (Vrelske)reke u Visočicu, mikroregionalni centar za nekoliko sela Gornjeg Visoka. Zabeleženo je u spisima dželepkeških domaćinstava iz 1576-1577 godine, kao Iržana Visoka. Naziv je verovatno fitotoponim od r, ž(raž). postoji i malo verovatno gledište da je naziv proizašao od određenih mesnih uslova, od r, že, r, ži to jest mesto u kome vetar r, že koje je izloženo jakom vetru.

Nalazi se u predelu Gornjeg Visoka 25 km istočno od Pirota na Staroj planini. Samo selo je nastalo od više manjih okolnh naselja. Još od vremena turaka ovo je centralno selo za Gornji Visok, i tako je ostalo do današnjih dana.
Selo je na ušću Jelovičke reke u reku Visočicu, a samo selo je sa desne strane reke Visočice.  Udaljena je od Pirota 30-ak kilometara.
Kroz selo protiču reke Visočica i Topilnica. Visočica je izuzetno hladna dok je Topilnica topla .

Put ka Visočkoj Ržani i Rsovcima je regionalnog karaktera  i o tom putu brine Republika. Posebno je loš prema Rsovcima i kroz  samo selo. Ka Visočkoj Ržani je bolji. Vijuga kraj okošenih livada, tu i tamo kukuruz, ima nekih vikendica, stogovi sena na sve strane, vidi se ljudska ruka. Put je često uzan obrastao u korov. Visočica dole ispod puta nemirna, bistra, hladna planinska rka , bogatstvo ovog kraja. Visočica je dar ,,,Visočanje,, se ponose. Kažu da takvo blago ne postoji.

Stigli smo u Visočku Ržanu negde oko podneva. Letnja žega, očekivali smo kupače  dole na Visočici . Nije ih bilo. Po koji ribar i ... Niko !  Vreme je  za radove u polju pomislili smo! Bili smo valjda u pravu! Uostalom , subota je , vikendaši su , takodje, ovde, ali gde? U hladovini svojih kućica za odmor, ili je po neko od njih otišao u polje.  Ljudi, uostalom tamo odlaze  rano . Kroz selo prodje po koji automobil , razbije neku čudnu tišinu. Sreli smo i neke mlade mame sa dečicom. Valjda će ih tako lakše uspavati, šetnjom kroz selo! Ima i toga!

U Opštini su nam dali ime i prezime predsednika Mesne kancelarije. Zove se Cane Mančić. Pošto smo se  nekoliko dana ranije čuli, uputili smo se njegovoj kući. Priredili su nam pravi doček. Proja tek izvadjena iz rerne, domaća rakija, sir, kafa... Sve kao u svakoj domaćinskoj kući. Cane je okupio i sagovornike. Prvi je , naravno, imali smo sreće da baš tada bude u selu, Petar Nenić , poznati i priznati prof. dr Poljopruivrednog fakulteta i autor mnogih knjiga.  Koliko zna i koliko bi nam pričao bilo bi dovoljno za nekoliko reportraža. Pokušali smo da profesora ograničimo samo na fakte i vremena, na činjenice , brojke. Bilo je i lako i lepo razgovarati sa njim.

Atmosfera  u ,,letnjoj kujni,, ili kako to u selu već zovu, gde se ujutru ljudi okupe da doručkuju, popiju kafu, a na šporetu nešto kasnije zamiriše i punjena parika ili neko drugo tardicionalno jelo , zaista , bila je prava domaćinska.  Cane Mančić, predsednik obezbedio je još jednu izuzetnu sagovornicu. Zove se  Božana Dimić. Rodjena je u Visočkoj Ržani. Tu je  učila školu, potom i ona krenula u ,,beli svet,,!  Vraća se leti svom selu , da osnaži sećanja, da uživa u lepotama Visočice, pašnjaka, staroplaninskom vazduhu. Ovde ,,uzima,, zdravlje za dane koji će doći. Priča , setna. E, kako se živelo nekada...

Posle razgovora sa Božanom, domaćin nam je predložio da probamo ,,novu turu,, proje, popijemo kafu, a potom krenemo sa njim u šetnju . Pre nego da krenemo sa njim, malo smo prošetali selom. Uske ulice, trošne kuće, spomenici istioriji, umrlice na zidovima. I dalje neka tišina. Nema ljudi.

Pre nego da obidjemo ,,znamenitosti,, kako reče Cane, zaustavili smo se ispred Zadruge, ako je to to, ili je tu bilo –još mnogo toga, da malo prozvorimo koju o njemu, njegovim nastojanjima da se u selu živi bolje

A potom smo krenuli sa ,,kmetom,,  da nam pokaže neke detalje za koje smatra da zahtevaju hitno reagovanje.  Ono što smo čuli i videli je za pamćenje. Ali, i ne samo to. Zaista je šteta da propadaju zgrade koje su nekada bile za ugled i primer.

Dugo smo razgovarali sa Canetom dok smo kod njega u dvorištu dovršili proju i čašicu rakije koja je ostala na stolu. Naš utisak o Visočkoj Ržani se u nekim detaljima razlikuje od svega što smo vuideli u drugim selima. Kada je ovo veliko selo u ovakvom stanju, a bilo je centar Gornjerg Visoka, onda je zaista sve za brigu i traži hitrna rešenja. Pod tim utiskom nastavili smo dalje. Planirali smo da obedujemo u novom Hotelu na Vrelu . Ovoga puta nema ,,roštiljanja,,!!

Kasno  popodne , u povratku prolazeći Visočkom Ržanom planirali smo da snimimo još jedan napušteni objekat. Vojna karaula. Kakve zgrade, prostor, drvoredi. Ponovo ono, da se ovo sredi, kao tamo u Dojkincima, da naša deca ovde dolaze na rekreativnu. Pogledajte kako to izgleda!

Eto, to je naša priča o ovom  selu koje je nekada ličilo na varošicu, gradić. Selu koje je imalo zgrade, Vojsku, Policiju, stanare nastavnike , učitelje iz Pirota koji su ovde živeli, uspešnu zadrugu... Visočka Ržana danas , verujte, izgleda napuštenije  od nekih drugih  sela. Upozoravajuće loše.  A toliko toga, videli ste , ima. Visočica, livade, šume, zgrade od dobrog materijala, Školu, Stanicu Milicije, Dom kultrure , Zadrugu,. Svega toga više nema. Ima ambulante. Doktor Aca Zlatković, koga ceo Gornji Visok hvali, ostao  je tu kao jedina nada. Da pomogne iznemoglim starinama. Visočka Ržana juče, danas... Ubedjeni smo, Visočka Ržana koja, sigurno, ima svoje sutra ! Samo...