Grad Pirot

Konkurs za projektno finansiranje medija

Ani press doo Pirot - Portal Plus online

"Pod okriljem Stare planine"

Kada smo krenuli Brlogu i Dojkincima u pohode, prvo što mi je palo na um, da nekako uvek idu zajedno. Kao brat i sestra. Brlog i Dojkinci, ili Dojkinci i Brlog. To samo tako izgleda, razlika je velika. Dojkinci su uvek bili veliko selo za Brlog, uostalom, videli ste u reportaži, dok je Brlog delovao kao ,,mladji brat,, ščućuren iz Dojkinačku reku, sa manjim brojem porodica. Medjutim i Brlog je nekada imao svoju istoriju. Promenila se naravno. Kao i istorija svih sela.

Na početku, najpre nekoliko zapisanih detalja o selu i naravno ta demografija koja za sebe sve govori.

Nalazi se na 36 km severoistočno od Pirota na teritoriji Parka prirode ”Stara planina” u Gornjem Visoku, na obali Dojkinačke reke , izmedu brda Kovačeva i Štrcikraka.
Na mestu gde se danas nalazi selo, bila je nekada šuma, pa su i do današnjih dana sačuvani nazivi mesta u selu koji na to podsecaju: Jasenje, Buka, Cerje. Nalazi se na 20 min hoda od vikend naselja Vrelo. Samo selo karakterišu mnogobrojni starinski objekti u etno stilu koji su danas van funkcije kao što su ambari, kuće, plevnje sa svojim specificnim arhitektonskim obeležjem. Glavna poljoprivredna grana je stocarstvo u svim staroplaninskim selima. Selo je tipicno planinsko za ovaj deo Srbije, bogato livadama i pašnjacima. Kroz samo selo protice kristalno cista Dojkinacka reka u kojoj možete pecati potočnu pastrmku sa Stare planine, dok su šumski predeli bogati lovnom divljači.

U Brlog i Dojkince krenuli smo ranije nego obično. Plan je napravljen . Svratićemo na Vrelo, obići novi hotel, doručak, videti kako napreduje  pastrmka na ribnjaku, a potom, pravac ,,brat i sestra,, kako rekosmo.

Kada prodjosmo Vrelo i sve ono što videsmo kraj puta što vikendaši razbacuju, ali i korov, šiblje, o kojem se ne brine, krenuli smo onim uzanim putem. Ruku na srce, asfalt je dobar, samo bi mogla ta visoka trava kraj puta da se okosi.

Prolazeći lagano selom, Jeep je klizio, videli smo opronule, ali i po neku  adaprtiranu kuću, lepo uredjena dvorišta. Sreli smo baku koja je teškom mukom, pomažući se štakom krenula do svoje kuće. Dom kulture!  ,, Za razliku od Dojkinaca ,,igraorci,, iz Pirot  slabo  doode pri nas ,, reče nam baka. Sala , medjutim, neuredna. Ostale pivske flaše, razbacane stolice, scena neuredna. Sredićemo to, do sledeće fešte , reče jedan momak, koji nas je video kako zurimo kroz prljava stakla. Nastavismo dalje. Nailazimo ponovo na lepo uredjene kuće, sa saksijama poredjanim na ivici stepenika. Nešto dalje, drugačija slika, tesne ulice,  baka je tim putem nastavila dalje,. Oronule kuće, okućnice, sve od blata. U selu postoji Crkva na koju su svi ponosni,  Svete Paraskeve, sagradena 1878. godine. Izgleda uredjeno, kapije od kovanog metala pokazuju da se ovde neko baš potrudio. Ni slutili nismo da ćemo , nešto kasnije, o ovoj crkvi saznati mnogo toga.

Bilo je rano da se sretnemo sa ljudima iz brloga. Ugovorili smo da se kod čuvenog ,,deda danče,, u dvorištu vidimo oko 1o sati. Dakle, dovoljno vremena da lagano krenemo selom. Raspoloženje nam se zaista menjalo. Ulazili smo u uzane ulice, obilazili trošne kuće, u dvorištima ,,ni kučića ni mačića,,ostali  lonci, šerpe, neko je tu nekada živeo. Kamene ploće poredjane uza zid, nekada su korišćenje kao krov , ili ograda dvorišta. Lepotu ovog kraja spoznali smo ućivajući  u bistroj Dojkinačnkoj reci. Skakutala je sa kamena na kamen. U reci nikoga. Nema graje dece, nema ribara. A kažu ima pastrmke. Naravno. Iznad Brloga gusta šuma, bogatstvo ovog kraja. Kažu stari ovde da sve više i ne znaju medje, koje čije je. Naslednici otišli, sve stoji, zeleni, žuzti, povija se pod snegom, dočeka proleće i tako iz decenije u deceniju... Po nešto i propada. Brlog u nedeljno jutro.

Kod deda Danče čekalo nas veliko društvo. Tu je izgleda ,,centar sela,, tu se sve važne stvari dogovaraju, odatle se ide u akcije, prave planovi. Sin deda Dančin ,  Momčilo je vidjeniji čovek u gradu i  godinama je  doprineo mnogim  akcijama . To prisutni ističu. Osim njega i drugi bi da se uključe, samo... Otišli Brložani hoće da pomognu selu, ali, treba ih stalno gurati, reče jedan od njih.

I krenuli smo. Po starešinstvu. Deda Danča, ili Danilo Djordjević, iako je prevalio uveliko 8o deluje ,,sveže,, pamti dobro i priča bez većih zastajkivanja .

Predsednik Mesne kancelarije, ili kmet , nije bio u selu zbog  neodložnih poslova  u polju, predložio nam je da o Brlogu danas, razgovaramo sa Golubom Rančićem. On je od ,,Djurinci,, i u Brlogu svi imaju nadimke, radio je u Tigru i sada veći deo godine provodi u svom selu. Tu se najlepše oseća. A i zdravo je. Čist vazduh, voda, dobra , zdrava hrana. Društvo.

Želeli smo da pronadjemo nekoga od mladjih ljudi , od ljudi koji su se ili vratili selu, ili imaju planove da ovde nešto rade. ,,Kmet,, nam je predložio da pronadjemo Aleksandra  Aleksića, od  ,,Ćosinih,, bio je zastavnik, sada je u penziji i iz beograda se vratio u selo. Tu je u većem delu godine. Podržava da se pokreće biznis, da se mladi vrate, kao što je on to uradio, samo mnogo toga treba da se složi. Država mora da učini najviše, kaže bivši zastavnik.

Dok smo razgovarali pridružio nam se jedan neobičan čovbek. Skrenuo mi je pažnju svojom dugom bradom, ali i dijalektom. Nije pričćao ,,po naški,, . Čovek sa dugom belom bradom zove sa Ljubisav Pejčić, po malo avanutirista, rodjeni brložanin. I on je otišao ,,preko ,, potom bio malo u inostranstvu. Duboko se posvetio veri i posle uredjenja predivne crkve koja datira  iz 1878. godine, postao podanik Svete parskeve. Pozvao nas je da vidimo ovaj živopisani hram. Krenuo je napred, deda Danča naravno. Mi smo ih sledili

Ljubisav nas je pozvao da obidjemo Srkvu spolja. Čuli smo interesantne detalje

Kada sam izašao iz Crkve, fasciniran pričom i svim onim što sam video,  setio sam se i jednog primera  koji smo objavili na našem Portalu.

Projekat uredjenja sela Brlog

Udruženje za negovanje starih zanata “Grlica” u okviru javnih radova realizuje projekat pod nazivom „Uredjenje centra sela u selu Brlog“. Vrednost projekta je 267.000 dinara, trajaće dva meseca uz angažovanje 3 nezaposlena lica. Slavica Ćirić, predsednica Udruženja kaže da je projekat predvideo uredjenje centra sela, sredjivanje seoske ambulante, prostorija Dome kulture, dvorišta crkve i čišćenje korita Dojkinačke reke.

- Uradićemo mnogo više od onoga što je predvidjeno samim projektom. U tome nam mnogo pomažu sami meštani sela Brlog, koji svojim novčanim prilozima, ali i radom omogućavaju realizaciju projekta. Radovi su počeli pre predvidjenog roka, tako da odmiču planiranom dinamikom. Cilj je da samim projektom poboljšamo uslove života meštana, ali i da samo selo učinimo turističkom destinacijom, kaže Ćirićeva.

Ono što je za pohvalu, jeste da se celokupna Mesna zajednica uključila u realizaciju ovog projekta, napominje Ćirićeva.

Ovom lepom pričon na kraju , ili dobrim primerom da završimo ovu storiju o selu Brlog. Uveren sam da će ih još biti i da će u vremenu koje nam dolazi o Brlogu pisati ne samo hroničari, već da će  o ovom neobično običnom  selu podno velike planine izveštavati u ,,najnovijim vestima,, da će Brlog polako graditi neko svoje vreme, svoje sutra sa naslednicima  čiji su koreni tu negde u ovim straćarama, ili sa nekim drugim ljudima sa strane koji će prepoznati huk bistre planinske reke, šumovite predele, napuštene pašnjake, čist vazduh i spokojstvo kojim vas nadahnjuje ovaj kraj.

Nisam tražio sam  poreklo reči Brlog. O tome su mnogi pisali i proučavali na različite načine. Ima čak i pogrdnih. Nisam želeo da , iz poštovanja prema ovoj starini od sela, bavim različitim nazivima, poreklom. Nama Brlog ostaje - Brlog, selo pod Midžora koje je imalo svoju prošlost. Vreme će mu vratiti budućnost, ubedjeni smo u to!!!