Grad Pirot

Konkurs za projektno finansiranje medija

Ani press doo Pirot - Portal Plus online

"Pod okriljem Stare planine"

U Topli Do smo krenuli dobro pripremljeni brojnim informacijama. O selu se zna mnogo toga i zaista je jedno od po mnogo čemu drugačijih sela podno Stare planine.  Sam naziv sela govori dosta. Sakrilo se u dolini, podno vrhova , na zdravom mestu okruženo šumovitim predelima i Toplodolskom rekom i mnogim potocima.

Topli Do se nalazi najdalje od Pirota, udaljeno je 33 kilometra i najbliže je Midžoru 2.269 metara, najvišem planinskom vrhu Stare planine. O ovoj leppoti prirode još nekoliko podataka.

-         Ovo je više planinski masiv nego planina, jer se prostire na čak 550 kilometara dužine – od Zaječara, pa sve do Crnog mora! Najviši vrh je, kako je već pomenuto, Botev, i nalazi se u centralnoj Bugarskoj, blizu mesta Karlovo. Interesantno je da je drugo ime za Staru planinu – Balkan (!), po čemu je i naše poluostrvo dobilo svoje ime. Od 1997. godine, ustanovljen je park prirode „Stara planina“, sa svojih 142 hiljade hektara. U okviru tog parka, postoje zasebni prirodni rezervati i spomenici prirode, kao što su Draganište, Golema reka, Babin zub, Bratkova strana, Tri čuke, itd.

Zbog lošeg puta i slabe komunikacije naročito preko zime, odsečeno je od drugih. Topli Do je do 1964. godine bilo jedno od najbogatijih sela stočnim fondom. U periodu od 1954. do 1958. godine bilo je desetina domaćinstava koja su imala preko 300 ovaca i 20–30 goveda. Postojala je mlekara koja je imala od 15. maja do 15. avgusta oko 6–8 radnika koji su prerađivali mleko u sir, maslo, kačkavalj i surutku. Tada su radile i 3 strugare – potočare. Iz Toplog Dola je bio i Dimitrije Mladenović – Gaga, najveći i najbogatiji trgovac iz ovog kraja. (1916–1918) gde je služio u konjici s činom podnarednika, gde ga je lično posetio kralj regent Aleksandar. D. Mladenović je izgradio 1935. godine fabriku gumenih proizvoda, današnji Tigar. On je izvozio po 1000 jarčeva i ovnova ujalovljenih za Grčku. Držao je nekoliko mlekara u pirotskim selima i izvozio kačkavalj. Između dva svetska rata imao je povlašćeni status za izvoz svojih proizvoda u Grčku. Poznat je i po tome što je izgra dio hidrocentralu iznad Temske. Danas se kačkavalj proizvodi u neznatnoj meri a mesto je uglavnom poznato po ogromnoj i nerazumnoj eksploataciji šume. U  Toplom  Dolu više ne  postoji istoimena zemljoradnička zadruga, Ipak, ima nekoliko domaćinstava koja udruženo čuvaju stoku na udaljenom pašnjaku do kojeg se jedino na konju može stići. Stoku isteruju na planinu za Djurđevdan, a vraćaju je nazad za Mitrovdan. Škola ne radi  u Toplom Dolu. Nekoliko pojedinaca se vratilo po prestanku rada pirotske industrije u selo i bavi se poljoprivredom. Selo je  poznato po dobrim i vrednim seoskim gazdama. Topli Do  ima hram Sv. Paraskeve, ima prodavnicu, Dom kulture , ambulantu.

 Ali sledi priča.

Na početku još dva podatka koji govore o tome kako je selo nestajalo!

Najveći vodopad u Srbiji nalazi se na Staroj planini -  Pilj 64 m atar sela Topli do

Pošto se prođe kroz Cerovu, ubrzo stižete i u Temsku. Odatle put ide do manastira Svetog Đorđa, ili manastira Temska kako ga takođe zovu.

Crkva je posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju, a potiče iz 14. veka, mada je izgrađena na temeljima crkvišta tri veka starijeg (11. vek). Ktitori (iz 14. veka) bili su braća Dejanovići, sestrići cara Dušana. Radi se o ženskom manastiru, što se da videti po divno uređenoj porti manastira (mada to zaista nije odlika samo ženskih manastira), a ko zna kako bi sve to izgledalo da onomad, posle Oktobarske revolucije, u ovom manastiru nije našlo utočište četrdesetak ruskinja. Kao i manastir Sv. Jovana Bogoslova (kod Poganova) i Temski manastir je izuzetno mnogo doprineo školovanju i opismenjavanju omladine, kada to niko drugi nije mogao, želeo ili smeo da radi. Počeci „školovanja“ vezani su za dolazak Jeromonaha Ćesarija iz Hilandara, davne 1836. godine. Crkva, kao i nekoliko drugih u ovome kraju, ima drveni trem, sa drvenom kapijom, a živopisi iz 16. i 17. veka su dosta dobro očuvani.

Iza crkve, osim nekoliko starih nadgrobnih spomenika iz 19. veka, može se videti i grob Kapetana Milutina Karanovića, junaka srpsko-turskog rata koji je poginuo u bitkama za oslobođenje Pirota, na Nišoru, 1877. godine.

A na nadgrobnom spomeniku u manastirskoj porti, nalaze se stihovi pesme „Kapetanov grob“ Đure Jakšića, Milutinovog pobratima:

„Za srpskoga roda, dom, slobodu,

dao si život svoj.

zato će dugo u srpskom rodu

živeti spomen tvoj

Ti beše čestit među braćom svojom,

divan junače, vrli Srbine!

Pa to dokaza i smrću svojom,

junačke Gruže junački sine.“

Put ka Toplom Dolu, kada prodjete Temsku vodi vas ka Mrtvačkom mosu, gde možete videti spomenik borcima iz Drugog svetskog rata – na kome piše:

 „Na ovome mestu, 23. marta 1944. godine Nišavski partizanski odred pobedio je petostruko jaču jedinicu bugarske fašističke vojske, nanevši joj teške gubitke“.

Nastavljamo dalje. …Toplodolska reka, a kasnije i Temštica, vijugajući ka Nišavi, prave duboke klisure u okolnom crvenom peščaru. Kanjon ove reke, sa kojim na Staroj planini, kažu, može da se poredi još jedino ono što pravi Rosomačka rečica, naziva se – zbog karakterističnog oblika i jarko crvenkastih boja stena – Mali Kolorado! Nažalost, zbog pomenute bujne vegetacije, kanjon jedva da možete videti dok se vozite ka Toplom dolu. Jedino rešenje je da, tu i tamo, zaustavite kola i probate da provirite kroz zelenu ogradu pored puta, ne biste li videli nešto od tih lepota. Na kraju, najbolji pogled ćete imati sa dva-tri mostića preko kojih vijuga asfaltni put, a ni to nije malo. Vozimo asflatnim kvalitetnim putem , jeste uzan i ima šiblja, ali izgleda lepo. Pred nama i skretanje za selo zaskovci. Selo preko kojeg se kažu može, kada bi napravili put, najbrže stiglo do Midžora

Tako smo, bacajući poglede na dolinu Toplodolske Temštice, stigli i do Toplog dola. Dok smo se vozili ugledali smo Midžor. Leto je, kraj jula, nema snega. Izgleda nekako mirno, napušteno...

Danas je Toplom Dolu skoro tri četvrtine kuća – napušteno. Od centralnog mesta za proizvodnju čuvenog Staropirotskog kačkavalja ostali su samo zidovi – koji uglavnom služe da se prilepe umrlice, a selo kao da još živi u nekom od prethodnih vekova. Kuće su, uglavnom izgrađene od  zemlje i blata, a neko je davno čak osmislio i jedan seoski trg, baš onako planski – urbanistički. Ne možete se oteti utisku, i pored prelepe prirode, i pored toga što se nijedno drugo selo ne bi dalo zamisliti na ovome mestu umesto Toplog dola, baš takvog kakvo je, da ovde caruju dva carstva – starost i siromaštvo. Do sela smo videli mnogo toga prelepog što je priroda učinila. Šumovite predele. Toplodolsku reku koja je delovalo, ipak, mirnije. A Midžor sa visine pogledavao  na sve nas dole, čekajući namernike.  Kada krenu potoci , kada se topi sneg sa Midžora, ova rekao zna da ponese kuće, mostove, puteve, da sruči ogromnu vodu u Temšticu, dalje u Nišavu, dalje...

Kraj puta sve više niču vikendice. Pirotski Toplodolci vraćaju se selu. Ali,  vikendaški. Napravili kućice i kućerine na najlepšim mestima i uživaju. Dobro je i tako. Kakakv lep prizor, srećemo i majke sa malom decom. Jeste, nedelja je , stigli da ,,vikenduju,,. Topli do i zaista ima ,,toplo srce,,!

Selo je nekada, baš kao i cela Stara planina, imalo na hiljade ovaca i na stotine stanovnika. Ali više nema. Čućete nešto kasnije od meštana, najveći deo Toplodolaca preselio, gde bi drugde, u Dolovo, kod Pančeva. Sve je delovalo previše tiho, napušteno. Malo smo ljudi sreli. Kuće od blata, mnogo umrlica na zidovima, banderama, tu i tamo po neka nova kuća , uredjeno dvorište...

Ulazimo u centar sela. Ispred prodavnice sedi nekoliko Toplodolaca. Pitamo ih za zdravlje. Kako žive . Srećemo jednog mladića. Nekako nam je dao nadu, tu je često, dolazi kod svojih. Ko zna, možda bi se i jednog dana vratio, ali...

Nastavljamo kroz selo. Tražimo najstariju Toplodolku. Na putu do njene kuće, srećemo ženu, ispred kuće. Bila je iznenadjena našim pitanjima, ipak, pitali smo je kako živi. Pristala je da govori.

Najstariju baku u selu smo pronašli lako. Još  lakše  je krenuo i razgovor. Iako je  u devetoj deceniji,baka Dobrila ,,sve pamti,,!!!  E, sine,  sve se se promenilo...

Ostavili smo baka Dobrilu da sa snahom nastavi pripremanje ručka , biće tu i pogače, zeljanice, kako nam rekoše. Bili smo pozvani na ručak. Mi smo , medjutim, imali svoj program. Roštiljanje kraj Piljskog vodopada, kakav dogadjaj! Spajali smo i lepo i korisno. Ako je obilje roštilja korisna stvar!!! No, imali smo do Piljskog vodopada i roštiljanja još dosta posla.  Pitali smo u selu za ,,kmeta,, kako zovu predsednika Mesne zajednice ili Mesne kancelarije. Moj ispisnik, vredan čovek. Hteli smo da obidjemo Dom kulture . Čuli smo od meštana da je to jedino mesto gde se okupljaju. Boško Cvetković,  napred, mi za njim. Sala Doma kulture , mala, teskobna, ali dovoljna za ono malo Toplodolaca. Na zidovima slike . Prava istorija života ovog sela. Boško se svega sećao kao da je bilo juče.

Ova setna Boškova priča me   potpuno ,,uzela,, . Kada smo izašli, osećao sam neko posebno osećanje prema ovim gorštacima, ovom selu kojem je Bog podario sve, a živi u samoći. Sa Boškom Cvetkovićem smo razgovarali u njegovoj avliji, dok su moji prijatelji mezili najbolji sir koji smo probali pod Starom planinom, takav je zbirni utisak. Verujem da je  ,,domaća,, dobro išla uz neku od vrsta sira. Boškova supruga pokazivala je kao na degustaciji, mlad, mladji, star, nešto stariji, slan, neslan...  za to vreme Boško je započeo priču.

Boško je nabrojao šta je sve Topli Do imao, a šta je od svega ostalo. Da, ima Dom kulture, škola više ne spotoji, ima crkvu,struju, vodu, teve program,  ali ima i ambulantu, koja je lepo uredjena. Opština pomogla. Krećem za Boškom . On ponovo otključava i  kao pravi domaćin ,,krči put,,!. Ovaj čovek ne miruje. Održava svoje domaćinstvo i živi za selo. Boško Cvetković, seoski kmet!

Kada ,,završismo,,  ambulantu Boško je , kao pravi domaćin predložio da na terasi njegove kuće, tamo gde sam ostavio ,,moju ekipu,, konačno oni i ja probamo mlad sir i njegov ,,prepek,, Rado sam prihvatio. Baš je bilo naporno. Pošto je sunce već odskočilo, bilo je vreme da nastavimo dalje. Boško nam je objasnio kako do Piljskog vodopada. Ima puta gde se može džipom, ali ne do kraja.Moraćemo i ,,pešaka,, što će , naravno biti dobro! Za zdravlje, pogotovo nas u ,,najboljim godinama,,!!! Krenuli smo. Od Toplog Dola ka vodopadu  vodi široki zemljani put, crvenkaste boje, prosečen kroz okolna brda iste boje .  Kada smo izašli iz džipa i nastavili peške skoro kilometar se i moglo. Tada, već nije. Ili nije za ljude mojih godina. Ali, ne bih rekao samo to.

Setio sam se Turističke i njihovog obeležavanja staza do tih naših čuvenih vodopada. Ali, draga gospodo, ajde da organizujemo javne radove . Dovedemo mlade , pa ,,uljudimo,, tu kozju stazu do Piljskog vodopada. I ne samo do Piljskog. Videćete kasnije...  Do gore mogu samo potpuno spremni, hrabri  i utrenirani. Srećom imao sam Nikolu. On je nastavio, popeo se do cilja . Odustao na 5oo metara od Pilja, a potom ostao u planini nekih pola sata da smirim  otkucaje. Za to vreme Nikola se vratio. Kamera je svedok ovoj mojoj priči. Kažu najviši vodopad u Srbiji sa kaskadama, 64 metra!!! Samo da dodam , ostali smo vam dužni, Čunguljski vodopad  ćemo obići nekom drugom zgodom!

I,  to je Topli do. Kraj!!!

Kada smo krenuli , sunce se polako sakrivalo tamo ka planinčinama prekoputa Midžora. Raspoloženje sam pomutio. Osetio sam se značajnim, srećnim,  što živim u ovom gradu i u  ovom kraju koji ima ovo što ima. Bio sam i tužan  pred nekim detaljima, slikama  i pričama koje sam video i  čuo.

Da li će ova naša prića  o devet sela podno Stare planine pomoći da se nešto menja? 

Naši Piroćanci znaju za bogatstva sela pod okriljem Stare planine. Oni koji su ovde rodjeni, za sada samo vikenduju, možda će se , ipak, odlučiti da jednog dana budu BOGATI FARMERI SA STARE PLANINE!!!

I za kraj, kao dar, kao izraz našeg lepog  osećanja i poštovanja prema svima vama koji ćete ,,obići,,  sela ,,pod okriljem Stare planine , ,,došavši,, na naš Portal, evo  još nečeg. Prelepog. Osim što jer uspeo da stigne do Piljskog vodopada , Nikola je fotoaparatom snimio ,, za večnost,,!!!

Da li će ova naša prića  o devet sela podno Stare planine pomoći da se nešto menja? 

Naši Piroćanci znaju za bogatstva sela pod okriljem Stare planine. Oni koji su ovde rodjeni, za sada samo vikenduju, možda će se , ipak, odlučiti da jednog dana budu BOGATI FARMERI SA STARE PLANINE!!!